УЧЕНИЧКИ ПОГЛЕД НА ШКОЛУ

                                             УЧЕНИЧКИ ПОГЛЕД НА ШКОЛУ

Zovem se Anita Branković, iz Zatonja,ucenica ove škole poljoprivredni tehnicar ,imam 16 godina i po malo se bavim pčelarstvom. Možda je to malo čudno za jednu devojčicu ali tako je. Sa pčelama sam počeća da se družim prošle 2021. godine a ovog proleća sam sa njima dočekala prvu moju bagremovu pašu. Moj pčeljinjak broji 6 DB 10 košnica a kao medišta su ove godine postavljeni LR nastavci. Često čujemo da ljudi kažu "početnička sreća" kada neko na početku nekog posla postigne uspeh. Tako je ovog proleća bilo sa mojim pčelicama. Dobro su izašle iz zime, dobro se razvile i donele mi pune nastavke bagremovog meda. Kako vreme prolazi sve više volim da se družim sa njima, da posmatram kako vredno rade a još kad me nagrade medom mojoj sreći nema kraja. Moja želja je da u budućnosti još bolje upoznam njihov svet i paralelno sa uvećavanjem mog znanja o pčelarstvu uvećam i broj košnica.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Здраво,ја сам Маја Лозанчић,ученик прве године пољопривредне  школе са домом ученика ,,Соња Маринковић” у Пожаревцу. Увек сам размишљала о стварима које добро радим и које ми иду од руке али ништа од тога нисам видела као потенцијално занимање којим бих се бавила у будућности.Моје интересовање за ветерином кренуло је да се буди прошле године,када смо купили јариће.Помагала сам око њихове неге,хранила их на цуцлу млеком,тако продубила љубав према животињама и схватила да желим да им помажем,да будем ветеринар.

Мој први утисак о школи је била нека врста мира ,јер је окружена природом и животињама.Парк школе је јако лепо уређен и савршено је место за дружење током одмора или пре почетка наставе. Животиње су преслатке и јако питоме,нарочито крава Сара која је уједно и најстарија у штали.Свесна сам одговорности које носи наше будуће занимање,али уједно и радости када знаш да си немоћном бићу помогао.Занимљив нам је скоро сваки дан,нарочито кад имамо блок наставу и вежбе,јер је увек непредвидив и другачији.Професори су доста толерантни,труде се да нам приближе материју да бисмо разумели предмете.

Кад погледам своје одељење видим пуну учионицу паметних,неискварених људи са јако добрим смислом за хумор и лепим манирима.Већина дечака нам џентлменски отвори врата уз осмех.Лепо је осетити се поштовано.У нашем разреду је пуно талентованих ђака.Срећна сам и што смо сложни.Скоро сви из разреда су дошли да погледају представу и подрже свог друга из клупе,Димитрија Канђоласа,нашег глумца.Један од тренутака када сам схватила да нисам погрешила са избором школе и да сам направом месту јесте био онај дан када смо скоро сви дошли раније у школу и садели под надстрешницом летњиковца и смејали се.Ту природну спонтану емоцију која нас повезује не могу описати,то се ипак мора доживети!

Маја Лозанчић I2

04.10.2021.